Vladimir Petrushevsky

An Archive

October 16th, 1914

Сегодня 8-я кавалерийская дивизия пошла под Ленчицу, но действия были неудачны. Произошла gпутаница: вместо пулеметов на позицию выкатилась артиллерия. Штаб попал под довольно близкий ружейный огнь. Холодно, и я простудился. Спали опять на фольварке, где нас отлично кормили.

 

Примечание: в записной книжке, написанной во время войны, я боялся упоминать имена и названия. Попадись мой дневник в руки противника, он мог бы дать богатую пищу для его разведки. Донесения с упоминаниями мест, частей и имен начальников остались в моих полевых книжках. Я полагал, что если останусь жив, то все потом приведу в порядок. Уезжая за границу, я взял дневник, но полевые книжки, которых у меня за 5 с половиной лет войны накопился полный ящик, я оставил дома во Владивостоке. В 1923 г. моя сестра от страха перед большевиками сожгла их. Таким образом, я лишился богатого исторического материала, который уже никогда не удастся вернуть. Теперь переписывая воспоминания и дневник, я часто не могу указать точно названия деревень, где мы ночевали, а также имена начальников и названия воинских частей.

Today the 8th Cavalry Division headed towards Łęczyca, but they were unsuccessful. There was confusion: instead of guns in position, artillery was rolled out. Headquarters came under close-range gun fire. It was freezing and I caught a cold. We again spent the night at the folwark, where they fed us excellently.

 

Note: In the notebooks I kept during the war, I was afraid to mention names and titles. If my diary were to fall into the hands of the enemy, it would be a fertile source for exploration. My field journal was where I gathered all of the reports that referenced specific places, units, and the names of my superiors. I felt that if I lived, then I would put everything in order. When I left to go abroad, I took my diary with me, but I left my field notebooks at home in Vladivostok. I had accumulated a drawer-full, over 5 and a half years of war. In 1923, as the Bolsheviks approached, my sister burned them out of fear. And thus was lost that rich historical material, which can never be recovered. Now, as I am rewriting my memoirs and diaries, I often cannot specify the exact name of a village where we slept or the names of my superiors and the titles of military units.